Image module

Орална хирургија подразумијева велики број хируршких интервенција обављених уз анестезију  у амбулантним условима.  Користи се како за уклањање импактираних зуба, циста, апикотомија, постављање импланта и друго.

Импактирани зуб је зуб који је блокиран на путу да никне. Најчешће импактирани зуби су умњаци. Умњаци обично почињу да расту између 17. и 21. године. Ако нема довољно мјеста за умњак до 25. године старости, овај зуб се сматра импактираним. Импактирани и полуимпактирани умњаци могу довести до инфекције, пародонталне болести  сусједних зуба, зубног каријеса, ресорпције коријена или формирања цистичних лезија. Због тога је неопходно посјетити специјалисту оралне хирургије како би осигурали да ови проблеми нису присутни и да се хируршки уклони умњак у случају да постоји ризик или присуство ових индикација.

Апикална ресекција тј. апикоектомија може бити потребна када се инфекција развије или настави и послије терапије канала коријена. Током третмана канала коријена, канали се чисте, а упаљено или инфицирано ткиво се уклања. Канали коријена зуба су веома комплексни и гранају се са мноштвом мали канала који воде од главног канала. Понекад, чак и након лијечења канала, заражени остаци могу остати у овим каналима и спријечити зарастање или касније изазвати поновно инфекцију. Прликом апикоектомије, врх коријена ткз. апекс, уклања се заједно са зараженим ткивом. Затим се канал пуни како би се затворио крај коријена.  Ако се проблем игнорише, временом, инфекција се може проширити на друге зубе или чак перфорирати у коштано ткиво.

Алтернатива апиотектомији је екстракција зуба.  Дакле, главна сврха апикалне ресекције је да се спаси зуб. Ваш стоматолог бира апикалну ресекцију ако се коштано ткиво око врха корјена инфицира и ако се класични поступак не може примијенити из различитих разлога: специфична анатомска морфологија (атипични канали коријена), када љекови не заустављају инфекцију, или када приступ каналу није омогућен због постојања протетског моста.

Прво, даје се локална анестезија.  Орални хирург ће посјећи и подићи десни од зуба, тако да коријен буде доступан. Инфицирано ткиво ће бити уклоњено заједно са последњих неколико милиметара врха коријена. Стоматолог ће нанијети премаз којим ће се уочити пукотине и преломи у зубу. Уколико је зуб поломљен или напукао, исти ће се ипак морати да се извади и апиекотомија се неће наставити.

За завршетак апикоектомије, 3 до 4 милиметра канала зуба од апекса се чисте и затварају. Чишћење се обично врши под микроскопом помоћу ултразвучних инструмената. Употреба хируршког микроскопа повећава шансе за успјех јер свејтлост и увећање омогућавају оралном хирургу да боље види подручје. Тада ће ваш орални хирург снимити рентгеном област прије него што ткиво врати на своје мјесто.

Биће вам преписана терапије коју ће узимати отприлике недјељу дана. Након тога ће вам се уклонити шавови. Пост-оперативни период је сличан као код компликоване екстракцији и ваш стоматолог ће вас информисати о његовим специфичностима. Послије временског периода који може да варира од шест до дванаест мјесеци, потребно је провјерити да ли је коштано ткиво исправно зарасло.

Већина апикоектомија траје између 30 и 60 минута, у зависности од локације зуба и сложености структуре коријена. Процедуре на предњим зубима обично трају краће у односу на оне на моларима.

Цисте у вилици су шупљине пуне течности које се формирају унутар кости вилице. Могу се обликовати око коријена зуба или око импактираних зуба. Већина циста су иницијално безопасне (углавном немалигне), али цисте на вилицама могу на крају довести до, помјерања зуба, губитка кости, уколико се инфицирају и болова и губитка зуба.  Према томе, препоручује се благовремено уклањање циста.

Постоји више узрока цисти у вилици.  Најчешћа је тзв. циста коријена зуба, која је запаљена и обично почиње од инфицираног, нелијеченог зуба. Друга врста циста се формира у опни око импактираних зуба или остатака ћелија од којих се формирају зуби. Цисте могу настати и усљед трауме.

Цисте вилице обично расту врло споро и без примјетних симптома. Након неког времена, пацијент може да се осјећа непријатан притисак на одређеном месту, на примјер када циста почне да притиска коријен зуба, нерве или сусједно ткиво.  Ако је циста јако велика, моћи ће да се примијети и као оток у вилици а може доћи и до инфекције. Можда нећете знати да имате цисту док вас стоматолог не сними рендгеном, врло често, из неког другог разлога. Када се дијагноза успостави, циста мора бити уклоњена.  Без терапије може чак изазвати деформацију костију и лица.  Оштећење околних нерaва може довести до парализе или губитка сензације.  Због губитка косштаног ткива, вилица губи стабилност и долази до ризика фрактуре вилице.   Такође, може доћи до инфекције и апсцеса који могу довести до даљих компликација као што је сепса или менингитис. Како циста расте, оближњи зуби могу се оштетити или у потпуности изгубити.

Најприје се циста лоцира на рендгенском снимку.   Даљи поступак зависи од величине и типа цисте.   Као терапија, користе се само оперативне мјере, које се најчешће врше под локалном анестезијом.  Постоје два различита поступка: потпуно уклањање цисте (цистектомија) или само инцизија цисте (цистостомија).  Цистектомија се може користити на мањим цистима (мање од 5cm). Након уклањања циста, може доћи до стварања празнина у кости. Шупљина се може напунити материјалом за замјену костију, који се током времена раствара и замењује сопственом кости.  Уколико је коријен живог зуба у директном контакту са цистом, зуб се мора девитализовати („умртвити живац“). Зуби, које су импактирани, сломљени или у јако лошем стању се морају истовремено уклонити. У  случају цистотомије, врши се инцизија цисте тј. извлачи се течност из ње.  Као резултат тога, циста не наставља да расте и смањује се током времена.  У најбољем случају, може да се потпуно залијечи.  Цистостомија је рјешење за велике цисте, запаљене цисте или када позиција цисте не дозвољава потпуно уклањање.

То зависи од типа цисте. Најчешће рецидвирају керато цисте. Ако је циста вилице хируршки уклоњена, увек постоји ризик од поновне појаве.  Ово се може десити јер дио ткива цисте може да остане у шупљини кости, одакле се може развити нова циста.  Та нова циста би онда морала поново бити уклоњена.  Због тога, пацијенти треба редовно да прате стање како би благовремено утвридли да ли се циста поново појавила.  Многи пацијенти се плаше велике рупе преостале у кости након уклањања цисте јер тијелу треба око 2 годинe да поново попуни шупљину новом кости.

Посјетите нас

 

Васа Раичковића 15а, Подгорица
Црна Гора

Позовите нас

 

+382 67 62 22 62
+382 69 50 79 97

Пошаљите нам поруку